Kako se menja bioritam organizma - saveti i preporuke?

Kako se menja bioritam organizma- saveti i preporuke?

Na zdravstveno i psihičko stanje čoveka veliki uticaj ima bioritam našeg organizma koji sami uspostavljamo životnim navikama. Zdrav san, zdrava i redovna ishrana, fizička aktivnost ključni su preduslovi da u starijoj dobi čovek bude vitalan, zdrav i psihički uravnotežen.

Ljudi danas mnogo rade i zaokupljeni su gomilom obaveza zbog čega neretko zapostavljaju svoje telo i duh i ignorišu signale koje im organizam šalje. Manjak sna, preskakanje doručka i obroka, ispijanje kafe na gladan stomak, fizička neaktivnost i stres glavni su okidači za narušeno zdravstveno stanje i usporen i neuravnotežen metabolizam. Zato je važno imati zdrave i usklađene svakodnevne navike. 

Preporuka je da se na spavanje odlazi do 23 časa ili do ponoći najkasnije kako bi naš organizam ujutru normalno funkcionisao i kako bismo bili odmorni i naspavani. Takođe, bolje je ustajati rano, odnosno do devet časova, jer mozak najbolje radi i obavlja funkcije ujutru. Zamor i pospanost mogu se javiti oko 14 časova i u tom periodu je preporučljivo da popijete kafu, pojedete nešto slatko ili slano i priuštite sebi od 15 minuta do pola sata odmora ukoliko ste u mogućnosti. 

Najbolji period za obavljanje fizičkih aktivnosti je oko 17 časova jer su mišići tada najaktivniji. Posle 30. godine mišići i koža su sve manje elastični i zato je fizička aktivnost neophodna bez obzira da li je u pitanju aerobik, teratana, vožnja bicikla, trčanje ili nešto drugo.

Kada je ishrana u pitanju doručak je najvažniji obrok i treba da bude hranljiv kako bi nam obezbedio dovoljno energije tokom dana. Nikako ga ne treba preskakati. Večera po pravilu treba da se konzumira do 19 časova i da bude lagana. Nezdravu hranu, grickalice, slatkiše, gazirane sokove uveče posebno treba izbegavati. 

Najbolji period za vođenje ljubavi je ujutru jer nakon doručka imamo najviše energije, a i testosteron se najviše luči oko devet ujutru. Prema naučnim istraživanjima idealna životna dob za porođaj je 24 godine dok plodnost uglavnom znatno opada nakon 35 godine što nije pravilo jer ima žena koje bez problema i u četrdesetim zatrudne, iznesu trudnoći i porode se. 

Posledice nezdrave ishrane, manjka sna, fizičke neaktivnosti i svih drugih loših navika mogu biti višestruke i dalekosežne. Povišen krvni pritisak kao i holesterol i trigliceridi, gojaznost, usporen metabolizam, bolesti srca i krvnih sudova, smanjena plodnost neki su od najčešćih problema sa kojima se sve više suočavaju ljudi u srednjoj životnoj dobi, a u poslednje vreme i mlađi. Naš organizam s godinama se menja, postaje manje vitalan zbog čega je bitno da na vreme uskladimo zdrave životne navike kako bi u starijoj dobi imali manje zdravstvenih problema.