Suprotnosti se privlače, ali kad privlačnost prođe ostaju nepremostive razlike

Suprotnosti se privlače, ali kad privlačnost prođe ostaju nepremostive razlike

Lepotica i zver, bitanga i princeza, lovac i košuta na prvi pogled ostavljaju utisak nespojivih "spojeva" mogućih samo u bajkama i pesmama iako i u stvarnosti zapravo svuda oko nas ima ljubavnih parova koje čine sasvim različite ličnosti sa potpuno suprotnim načinom života, interesovanjima, stavovima i svemu ostalom.

Večita dilema je da li je tvrdnja da se suprotnosi privlače istinita ili je u pitanju samo bajkoviti mit?

Istina je da se u mnogim slučajevima suprotnosti privlače, ali i da takve veze uglavnom nemaju neku svetlu i dugovečnu budućnost zbog ogromnih ili kako bi to u Holivudu i svetu poznatih naveli "nepremostivih razlika" - kao jedan od najčešćih razloga za razvod .

Iako će mnogima ova fraza zvučati kao otrcana i kao običan izgovor ili opravdanje za razilaženje zapravo su u većini slučajeva te "nepremostive razlike" pravi razlog rastanka jer je nemoguće uspostaviti kompromis koji podrazumeva različite promene - od navika do životnih stavova i osobina ličnosti.

Kada ljudi ulaze u veze u brakove zato što su zaljubljeni i poneseni osećanjima oni tada idealizuju partnera i njihov emotivni odnos zbog čega ne uviđaju dovoljno suprotnosti u karakteristikama ličnosti i načinu života i ne smatraju da upravno one na "duže staze" dolaze do izražaja i postaju uzrok čestih svađa i nesuglasica koje je vrlo teško prevazići osim uz ogromne kompromise na koje većina nije spremna.

S druge strane, mnogi se odlučuju na vezu ili brak iz straha da ne ostanu sami, zato što im je vreme da se skrase i da izgrade porodicu i imaju decu. U tim slučajevima partneri su često spremni na prilagođavanje i razne ustupke kako bi odnos opstao zbog čega se mnoge stvari guraju pod tepih što je naravno samo trenutno "rešenje" jer najčešće dolazi do prezasićenja što kulminira burnim konfliktima usled preteranog trpljenja nečega što nam suštinski ne odgovara.

Kompromis je osnova svakog odnosa - kako ljubavnog tako i prijateljstva. Ljudi zato za prijatelje uglavnom biraju osobe koje su slične njima što u vezama i brakovima nije uvek slučaj. Na početku emotivnog odnosa mnogi ljudi se ne predstavljaju onakvima kakvi zaista jesu i prilagođavaju se partneru kako bi pridobili njegovu naklonost i simpatije ili iz straha da ga ne izgube. Oni uglavnim prikrivaju svoje mane i loše navike i ističu svoje pozitivne strane i osobine, a neretko se i pretvaraju da su drugačiji. Međutim, takve "promene" karaktera, stavova i načina života nisu ni prave ni trajne već privremene i uglavnom kratkotrajne. Niko se neće zaista menjati zbog nekog drugog već zbog sebe odnosno samo kada ima volju za tim i shvati da ga njegovo ponašanje i postupci više ne čine srećnim, ispunjenim i zadovoljnim.

Ako su u emotivnoj vezi dve dijametralno suprotne ličnosti njihov odnos ima minimalne šanse za opstanak. Pokušajte da zamislite ljubavni par u kom je jedan partner zatvoren, povučen, statičan, ima malo društva, ne voli velika okupljanja, nije ljubitelj noćnih izlazaka, voli da čita knjige ili upražnjava neke druge aktivnosti koje ne zahtevaju prisustvo drugih ljudi dok je drugi otvoren tip ličnosti, komunikativan, dinamičan, ima dosta društva sa kojim voli da provodi vreme i voli bogat društveni život.

Ovakve vrlo izražene suprotnosti uglavnom postaju uzrok sitnih razmirica i rasprava koje na kraju prerastaju u netrpeljivost iako možda na početku ne smetaju mnogo i partneri im ne pridaju toliko značaja smatrajući da se mogu prilagoditi jedan drugom. Kada među partnerima nastane netrpeljivost razilazak je gotovo neminovan jer tada među njima nema uopšte tolerancije ili je ima minimalno odnosno nedovoljno da odnos opstane. Ova faza se jako retko i teško prevazilazi jer počinje da vas nervira skoro svaka sitnica kod partnera i često ili stalno ste svađalački nastrojeni - sve što partner kaže ili uradi u vama izaziva bes, ogorčenost i slična negativna osećanja.

Naravno, u životu i ljubavi nema pravila i ukoliko partneri imaju jaku volju i zaista žele da se menjaju i uspostavljaju kompromise, što obavezno podrazumeva slušanje i razumevanje druge strane, raskid ili razvod nije nužan završetak i ne mora biti krajnji ishod postojanja velikih razlika iako u većini slučajeva jeste. Dakle, da bi emotivni odnos među partneirma opstao najvažnije je da imaju slična interesovanja, stavove i način života.