Ishrana beba po mesecima

Ishrana beba po mesecima 

Bebe do četvrtog meseca treba da jedu samo majčino ili adaptirano mleko. Majčino mleko je najzdravije i prepuno hranljivih materija i antitela zbog čega je najbolje za ishranu beba, ali i adaptirana mleka su jako hranljiva i dobra su zamena ukoliko porodilja nema dovoljno ili uopšte mleka. Prilikom pripreme dohrane za novorođenče mora se voditi računa da temperatura bude kao kod majčinog mleka odnosno oko 37 stepeni Celzijusovih. Zato je najbolje kupiti termos i u njemu držati toplu prokuvanu vodu za pravljenje adaptiranog mleka.

Količina mleka koju bebe treba da unose shodno uzrastu

Kako su starije i više rastu unose i veču količinu mleka. Na početku novorođenče ima od šest do osam podoja na dan odnosno na svaka dva do tri sata, a količina svakog optimalno treba da iznosi od 90 do 120 ml. Već u trećem i četvrtom mesecu beba ima pet do šest podoja  na svaka tri časa koji količinski iznose od 120 do 150 ml. Preporuka je da se trećem mesecu ako je moguće odnosno ako se beba ne budi noću ukine noćni podoj. Ukoliko detetu dajete dohranu na svakoj kutiji sa adaptiranim mlekom imate tačno naznačeno koliko podoja treba u kom uzrastu i u kojoj količini.

U petom mesecu novorođenče treba da ima četiri do pet podoja - od 150 do 180 ml dok u šestom i sedmom mesecu taj broj se smanjuje na tri do četiri podoja u količini od 180 do 200 ml. Već od četvrtog meseca mogu uvoditi kašice koje naravno moraju biti kuvane - barene kao i ispasirane i kompaktne bez grudvica i gromuljica.

Uvođenje čvrste hrane po mesecima

Četvrti i peti mesec

Preporuka je da se prvo počne sa davanjem kaša od žitarica (pirinča i kukuruza najpre) u kombinaciji sa mlekom. Najbolje je da kupite gotovo pirinčano ili kukuruzno brašno (palentu) kako bi kašica bila kompaktna i bez grudvica. Tek od šestog meseca možete uvesti pšenične kašice.

Lekarka (pedijatar) moje ćerke savetovala me je da nakon žitarica postepeno uvodim povrće neutralnijeg ukusa koje je lakše za varenje (šargarepa, tikvica, krompir), a potom i bundevu, jabuku, krušku, kajsiju, breskvu i drugo domaće sezonsko voće kao i bananu. Kašica od jabuke može se davati od dva do tri puta sedmično dok se od kruške preporučuje jednom sedmično jer je to voće teško za varenje. Važno je napomenuti da se svaka nova namirnica uvodi postepeno i daje se tri do četiri dana uzastopno od tri do šest kašičica na dan kako bi se organizam i želudac privikli na novi ukus i sastav hrane. Povrće se uvek daje popodne odnosno u vreme ručka.

U šestom i sedmom mesecu bebe već mogu da počnu da jedu kašice sa mesom

Šesti i sedmi mesec

Od šestog meseca postepeno se uvodi meso i zeleno povrće uz voćne i kašice sa žitaricama koje se uglavnom daju ujutru (za doručak) ili uveče (za večeru). Prvo se daje pileće belo meso i to u kombinaciji sa povrćem (šargarepa, krompir, brokoli i drugo koje se preporučuje u tom uzrastu), a može se dati i vidu pileće krem supe. Količina mesa na početku ne treba da bude veća od 20 do 30 grama dok masa povrća treba da bude između 50 i 120 grama. Nakon piletine,  uvodi se junetina.

Napomena: Kada uvedete novu namirnicu dajite je od četiri do pet dana uzastopno i mešajte je se novim u tom periodu odnosno ne uvodite i druge.

Osmi i deveti mesec

Od osmog meseca do navršene prve godine beba treba da ima jutarnji i noćni podoj pred spavanje u količini od 200 do 250 ml dok je tokom dana hranite kašama, pireima i supama. U osmom mesecu uvodi se postepeno žumance jajeta i to na početku samo jedna osmina, pa jedna šestina da bi na kraju dali celo. Žumance je jako hranljivo i zato kada ga dajete izostavljate meso tog dana. Žumance treba da bude tvrdo kuvano, a ne žitko. U osmom mesecu polako se uvode hlrb i mlečni proizvodi: mladi sir, kiselo mleko, pavlaka. Popara je odličan obrok za bebu jer je kuvana, meka za žvakanje i gutanje i lako se vari. Na kraju prirpeme jela u ovom uzrastu možete dodati malo butera ili jestivog ulja po mogućstvu maslinovog nerafinisanog.

Ishrana od desetog meseca do prve godine

U desetom mesecu uvodi se povrće koje je teško za varenje i može da izazove grčeve kod beba u ranom uzrastu: grašak, boranija, pasulj i kupus kao i so koje se stavlja vrlo malo - dovoljno je prstohvat. Hranu za decu ne treba puno soliti zbog pravilnog rada bubrega.

Namirnice koje se uvode u ishranu tek nakon navršene prve godine

Nakon navršene prve godine uvode se namirnice koje su jaki alregeni ili su teške za varenje, imaju jak ili kiseo ukus ili one koje obiluju mastima.

Prvo se daje med koji je jak alergen, a potom alergeno tj. crveno voće: jagode, maline, kupine kao i citrusi: limun, pomorandža, kivi, ananas i drugo. Zatim se uvodi koštunjavo voće koje je takođe alergeno: lešnik, orasi, bademi, kikiriki, potom belance jajeta, kravlje mleko, svinjsko meso, supice iz kesice, suhomesnati proizvodi, morski plodovi, riba. Sve ove namirnice treba uvoditi postepeno. Nakon navršenih godinu dana dete treba dnevno da unosi 500 ml mleka i mlečnih proizvoda direktno ili kao sastojak obroka.

Pošto do prve godine obroci moraju da budu pasirani, posebno ako beba ima malo zubića, najbolje je da za njihovu pripremu koristite običan ili štapni blender ili na početku možete pasirati i kroz metalnu cediljku kada dajete svega nekoliko kašičica.

Pribor i sudovi za jelo za bebe

Za bebu morate obezbediti pribor i sudove za jelo kao i metalne sudove za pripremu i kuvanje jela. Pribor za jelo, viljuške i kašičice za bebe mogu se nabaviti u većini apoteka i radnji bebi opreme i uglavnom su izrađeni od plastike ili silikona i imaju zaobljene ivice kako beba ne bi povredila desni prilikom uzimanja hrane. Popularni su pribor i sudovi za bebe izrađeni od drveta bambusa jer je u pitanju prirodan ekološki i neškodljiv materijal mada je danas plastika od koje se izrađuju proizvodi za bebe visoko kvalitetna, na sadrži BPA i druge štetne sastojke i može se prati sa deterdžentima i toplom vodom.