Lekarski pregledi i analize tokom trudnoće

Lekarski pregledi i analize tokom trudnoće

Tokom trudnoće radi se niz ginekoloških i drugih nalaza, od ultrazvučnih pregleda, redovnog merenja krvnog pritiska i kilaže, do nekih specifičnih analiza ukoliko postoji potreba za tim. Ipak, ono što je najvažnije i što treba da zapamtite je da u trudnoći budete opuštene i uživate maksimalno bez obzira na moguće ili postojeće komplikacije.

Iz ličnog iskustva, ali iz razgovora sa drugim trudnicama stres, nervoza i briga mogu vrlo negativno uticati na tok trudnoće ili mogu dodatno pogoršati neki zdravstveni problem ukoliko ga imate. Dakle, razmišljajte pozitivno i optimistično, što više šetajte i krećite se, čitajte, slušajte muziku odnosno radite sve što volite i što vas ispunjava.

Ultrazvuk

Ultrazvučnim pregledom može da se utvrdi trudnoća starija od tri nedelje i fetus tada još nije dovoljno razvijen pa se na snimku vidi samo tačkica odnosno mali kružić. Tek od trećeg meseca kod fetusa se razvijaju i definišu organi koji se na ultrazvučnom snimku najjansije mogu videti u četvrtom i petom mesecu.

Do četvrtog meseca ginekolozi trudnice uglavnom pregledaju sa vaginalnim ultrazvukom kako bi što bolje videli u kakvom je stanju materica i fetus, a kasnije koriste abdominalni (tako je bar radio moj ginekolog). Ultrazvučni pregled radi se uglavnom jednom mesečno ukoliko je trudnoća u redu i nema nikakvih komplikacija. U suprotnom, ultrazvučni pregled se primenjuje i češće u skladu sa zdravstvenim stanjem trudnice.

Ginekološki brisevi

Pored ultrazvučnih pregleda obavezno se rade vaginalni i cervikalni bris (bris grlića materice) jednom mesečno ili u dva meseca uglavnom, ali i češće ukoliko postoji neka bakterijska ili druga infekcija. Imunutet trudnica je osetljiv i one su znatno sklonije infekcijama i upalama nego ostale žene, a jedan od razloga je što se materica i bešika spuštaju tokom trudnoće i podložnije su prodoru štetnih mikroorganizama pri čemu materica pritiska bešiku zbog čega trudnice često mokre odnosno što trudnoća odmiče pritisak je veći a mokrenje učestalije.

Kod trudnica se najčešće javlja gljivica kandida kao i bakterija ešerihija koli koje mogu biti vrlo nezgodne za lečenje jer ih lekovi teže uništavaju, a neretko se i pojavljuju iznova i iznova. Problem kod lečenja je i što je upotreba lekova, a posebno antibiotika vrlo ograničena na određene vrste. Pored standardnih briseva, ginekolog može zahtevati i posebne briseve na hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu ukoliko sumnja na neke od ovih vrlo štetnih bakterija za trudnoću.

Papa test i kolposkopija

Papa test i kolposkopija takođe su obavezni u trudnoći. Rade se uglavnom u prvom trimestru i to najčešće u trećem mesecu. Ukoliko rezultati ovih nalaza pokažu bilo kakvu infekciju ili oštećenje grlića ginekolog će vam prepisati terapiju medikamentima kako biste to što pre sanirali dok je kod ozbiljnijih stanja moguća i hirurška intervencija uz odluku lekarske komisije ili konzilijuma. Grlić materice u trudnoći je takođe podložan mnogo bržem razvoju i širenju infekcija i ranica. Ukoliko ste ipak papa test i kolposkopiju radili nedugo pre nego što ste zatrudneli (do tri meseca pre trudnoće) i rezultati su bili dobri ginekolog će vam najverovatnije ove nalaze raditi tek nakon porođaja.

Laboratorijske analize krvi i urina

Analiza krvne slike i urina takođe je obavezna u trudnoći. Jedan od glavnih razloga za to je što beba crpi sve hranljive materije iz organizma majke zbog čega većina trudnica ima manjak gvožđa odnosno hemoglobina (Hgb) u trudnoći, a vrlo često prisutan je i nedostatak proteina. Takođe, neke trudnice imaju problem sa zrgušavanjem krvi i povećanim brojem trombocita ili sa povišenim šećerom u krvi. Naravno svaka trudnoća je priča za sebe zbog čega se jednom u dva do tri meseca rade obavezne analize krvi, a u slučaju loših rezultata rade se češći i detaljni nalazi.

Na primer, trudnice koje u porodici imaju dijabetičare treba to da naglase svom ginekologu kako bi radile test tolerancije na glukozu zbog povećanog rizika od pojave dijabetesa u trudnoći. Ukoliko ovaj nalaz pokaže loše rezultate ginekolog će vam odrediti poseban režim ishrane sa strogo kontrolisanim i minialnim unosom šećera.

Dabl (double) test i drugi prenatalni testovi

Dabl test je najosnovniji i obavezni prenatalni test kojim se utvrđuje stepen rizika od mogućih genetskih anomalija fetusa u procentima. Dabl test predstavlja kombinaciju ultrazvučnog snimka i laboratorijske analize krvi i radi se od 12 do 14 nedelje trudnoće. Ukoliko njegov rezultat pokaže visok rizik od genetskih anomalija rade se dodatni testovi iz krvi ili amniocenteza - uzimanje uzorka plodove vode (amniotske tečnosti) iz materice. Ovi testovi utvrđuju da li postoji neka anomalija, ali i koja je u pitanju.

Kao što sam i na početku rekla bitno je se ne preopterućujete psihički i da ne razmišljate mnogo o mogućim komplikacijama i što je najvažnije nemojte paničiti čak i ako postoji neki problem. O svim navedenim testovima pisaću posebno u narednim postovima.